Aktuelnosti i Sudska Praksa

EOVLAŠĆENO PRISLUŠKIVANJE, SNIMANJE, FOTOGRAFISANJE, OBJAVLJIVANJE I PRIKAZIVANJE TUĐEG SNIMKA I FOTOGRAFIJA 30.09.2020.

Dostupnost kamera na tzv. pametnim telefonima omogućava svakom pojedincu da u javnosti može snimati, fotografisati a potom i deliti sadržaj tih snimaka na društvenim mrežama odnosno čuvati iste za potrebe nekakvih zlonamernih uticaja na snimljeno lice. Pitanje je koje se često postavlja, da li je to dozvoljeno? Odgovor je da nije dozvoljeno, predmetne radnje jesu krivična dela iz čl. 143,144 i 145 KZ RS! 👈 Ovim krivičnim delima zaštićena su ustavna prava građana na tajnost opštenja, odnosno nepovredivost privatnosti i ljudskog integriteta. ⚖️ Članom 143 Krivičnog zakonika zabranjeno je neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, za koje krivično delo je predviđeno izricanje od novčane kazne pa do kazne zatvora do 5 godine, zavisno od kvalifikacije i učinioca. Pod neovlašćenim prisluškivanjem i snimanjem se podrazumeva neovlašćeno prisluškivanje ili snimanje razgovora, izjave ili kakvog saopštenja ⚖️ Članom 144 Krivičnog zakonika zabranjeno je neovlašćeno fotografisanje, za koje krivično delo je predviđeno izricanje od novčane kazne pa do kazne zatvora do 3 godine, zavisno od kvalifikacije i učinioca. Pod neovlašćenim fotografisanjem podrazumeva se fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i kojim se osetno zadire u njegov lični život ili se takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna. ⚖️ Članom 145 Krivičnog zakonika zabranjeno je neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, za koje krivično delo je predviđeno izricanje od novčane kazne pa do kazne zatvora do 3 godine, zavisno od kvalifikacije i učinioca. Pod tim delom se podrazumeva objavljivanje ili prikazivanje spisa, portreta, fotografije, filma ili fonograma ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica Krivično gonjenje za opisana krivična dela preduzima po privatnoj tužbi a ne po predlogu nadležnog Javnog tužioca. 👨‍⚖️ Iz sudske prakse: NEOVLAŠĆENO PRISLUŠKIVANJE I SNIMANJE RUKOVODIOCA I ZAPOSLENE NA SASTANKU (ČL. 143. KZ) SNIMANJEM RAZGOVORA RUKOVODIOCA I DRUGE ZAPOSLENE U KOJEM ZAPOSLENA NIJE SPOMENUTA I PUŠTANJEM SNIMKA DRUGIM LICIMA ISTA JE UČINILA KRIVIČNO DELO NEOVLAŠĆENO PRISLUŠKIVANJE I SNIMANJE. Iz presude Višeg suda u Čačku, Kž 180/2018 od 3. avgusta 2018. god. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- FOTOGRAFISANJE I OBJAVLJIVANJE FOTOGRAFIJA SA NUDISTIČKE PLAŽE U INTERESU JAVNOSTI (ČL. 144. I 145. KZ I ČL. 82. ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA) NE MOŽE SE SMATRATI DA INTERES JAVNOSTI DA SE UPOZNA SA FOTOGRAFIJAMA NA KOJIMA JE NEKO LICE NAGO, SNIMLJENIM NA MESTU GDE JE FOTOGRAFISANJE ZABRANJENO – NUDISTIČKOJ PLAŽI, PRETEŽE U ODNOSU NA INTERES DA SE SPREČI OBJAVLJIVANJE TAKVIH FOTOGRAFIJA KOJIMA SE OSETNO ZADIRE U LIČNI ŽIVOT I KOJE PRIKAZUJU NEŠTO ŠTO STRIKTNO SPADA U LIČNU INTIMNU SFERU ONOGA KOJI JE SNIMLJEN. Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 184/2019 od 26. februara 2019. god. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- SLIKANJE I OBJAVLJIVANJE FOTOGRAFIJE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA BEZ PRISTANKA FOTOGRAFISANOG LICA (ČL. 145. KZ) AKO JE OKRIVLJENI FOTOGRAFISAO TUŽILJU U NJENOM LOKALU, POSLE ČEGA JE TU FOTOGRAFIJU UČINJENIO DOSTUPNOM ODREĐENOM ILI NEODREĐENOM KRUGU LICA, JER JE OBJAVLJENA NA DRUŠTVENOJ MREŽI, A DA LICE KOJE SE NALAZI NA TOJ FOTOGRAFIJI NIJE DALO SVOJ PRISTANAK DA SE ISTA OBJAVI ODNOSNO UČINI DOSTUPNOM, UČINO JE KRIVIČNO DELO NEOVLAŠĆENO OBJAVLJIVANJE I PRIKAZIVANJE FOTOGRAFIJE. Iz presude Višeg suda u Čačku, Kž 230/2014 od 9. septembra 2014. god.

DOKAZIVANJE REALIZACIJE UGOVORA O ZAJMU (ČL. 67. I 557. ZOO) 13.02.2020.

AKO JE ZAJMOPRIMAC POTPISAO SAČINJENI UGOVOR O ZAJMU, IAKO NIJE POTPISAO PRIZNANICU O PRIJEMU NOVCA NA ZAJAM, TO NIJE OD ZNAČAJA DA BI SE SMATRALO DA JE UGOVOR O ZAJMU I REALIZOVAN JER TAKVA OBAVEZA I NE POSTOJI. Iz rešenja Apelacionog suda u Novom sadu, Gž 3217/2019 od 13. septembra 2019. god.

NEODREDIVI TROŠKOVI OBRADE KREDITA I PREMIJA OSIGURANJA U TRENUTKU ZAKLJUČENJA UGOVORA (ČL. 11., 15., 103. I 1065. ZOO) 13.02.2020.

AKO UGOVOROM O KREDITU NIJE PRECIZIRANO NA ŠTA SE ODNOSE TROŠKOVI OBRADE KREDITA I PREMIJA OSIGURANJA I ZAŠTO SE VEZUJU ZA IZNOS ODOBRENOG KREDITA, ZBOG ČEGA UGOVARANJE TROŠKOVA ČIJI IZNOS I STRUKTURA KORISNIKU KREDITA NE SAMO DA NISU BILI POZNATI U VREME ZAKLJUČENJA UGOVORA, VEĆ NISU BILI NI ODREDIVI, STAVLJA KORISNIKA KREDITA U NERAVNOPRAVAN POLOŽAJ U ODNOSU NA BANKU, PA SU TAKVE ODREDBE NIŠTAVE. Iz presude Apelacionog suda u Novom sadu, Gž 2445/2019 od 17. oktobra 2019. god.

OBVEZNIK POREZA NA IMOVINU ZA ZGRADU POSLOVNIH USLUGA KOJA NIJE FUNKCIONALNA (ČL. 2., 4., 10. I 10A ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU I ČL. 2. ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI) 07.10.2019.

DA LI JE PRAVNO LICE OBVEZNIK POREZA NA IMOVINU ZA OBJEKAT NA KOME IMA PRAVO SVOJINE AKO TAJ OBJEKAT NIJE U FUNKCIONALNOM STANJU I KAO TAKAV JE KUPLJEN (UKLONJENA JE FASADA, PREGRADNI ZIDOVI, PODOVI, INSTALACIJE GREJANJA, VODOVODA, KANALIZACIJE, ELEKTRO, PTT, KABLOVSKE MREŽE), A U KATASTRU JE UPISAN KAO ZGRADA POSLOVNIH USLUGA? Sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji (član 2. tačka 35) Zakona o planiranju i izgradnji). Prema tome, poreska obaveza za objekat koji je u katastru upisan kao Zgrada poslovnih usluga, za koji se navodi da je izgrađen oko 1960. godine, koji je bio osposobljen za korišćenje i niz godina korišćen nije prestala iz razloga što se taj objekat ne koristi jer vlasniku objekta nije funkcionalan (u zahtevu i iz priložene dokumentacije proizilazi da je uklonjena fasada, pregradni zidovi, podovi, instalacije grejanja, vodovoda, kanalizacije, elektro, PTT i kablovske mreže, kao i da je u 2006. godini podnet zahtev za sanaciju konkretnog objekta), pa je za njegovo dovođenje u funkcionalno stanje, kako navodite, potrebno uraditi odgovarajuće analize, projekat rekonstrukcije i sl. Naime, i sanacija i rekonstrukcija objekta predstavljaju izvođenje odgovarajućih građevinskih radova na postojećem objektu, što znači da i za vreme koje predstoji sanaciji odnosno rekonstrukciji objekta i za vreme dok se one sprovode i dalje postoji objekat (tj. nije srušen, već se sanacija ili rekonstrukcija vrše na objektu koji postoji) pa za to vreme ne prestaje poreska obaveza tom objektu. Kad na poslovnom objektu u svojini privrednog društva ne postoji i državina i korišćenje po osnovu ugovora o finansijskom lizingu konstituisano u korist drugog lica, porez na imovinu plaća se na pravo svojine, a poreski obveznik je imalac tog prava. (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00781/2017-04 od 11. januara 2019. god.) Bilten Ministarstva finansija, br. 1, januar 2019. god.

KONTINUIRANO PROGANJANJE KAO VID NASILJA U PORODICI (ČL. 197., 198. I 199. PORODIČNOG ZAKONA) 07.10.2019.

KONTINUIRANO PRAĆENJE ISTIH OSOBA IMA KARAKTER PROGANJANJA TE JE U TOM SLUČAJU OPRAVDANO I SVRSISHODNO PRODUŽENJE MERE ZAŠTITE OD NASILJA U PORODICI. Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev 2576/2018 od 19. aprila 2018. god

ODNOS NAJBOLJEG INTERESA DETETA SA OSTALIM INTERISIMA VAŽNIM ZA DETE (ČL. 6., 60., 62. I 266. PORODIČNOG ZAKONA) 07.10.2019.

NAJBOLJI INTERES DETETA IMA PREDNOST PRED OSTALIM INTERESIMA I PRVENSTVENO PODRAZUMEVA POTREBU ZA SIGURNOM, STABILNOM I PREDVIDIVOM OKOLINOM U KOJOJ ĆE SE DETE OSEĆATI VOLJENO, RAZVIJATI OSEĆAJ PRIPADANJA, SLOBODNO I NESMETANO STICATI ISKUSTVO U DRUŽENJU SA VRŠNJACIMA. Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev 1867/2019 od 24. maja 2019. god.

USLOVI ZA PREKID ZASTARELOSTI (ČL. 387., 388. I 391. ZOO) 07.10.2019.

ZA PREKID ZASTARELOSTI NIJE DOVOLJNO DA POVERILAC POZOVE DUŽNIKA USMENO ILI PISMENO DA ISPUNI OBAVEZU, VEĆ SE ZASTAREVANJE PREKIDA KADA DUŽNIK PRIZNA DUG, PODIZANJEM TUŽBE I SVAKOM DRUGOM POVERIOČEVOM RADNJOM PREDUZETOM PROTIV DUŽNIKA PRED SUDOM ILI NEKIM DRUGIM NADLEŽNIM ORGANOM U CILJU UTVRĐIVANJA, OBEZBEĐENJA ILI OSTVARIVANJA POTRAŽIVANJA. Iz presude Višeg suda u Novom Sadu, Gž 1533/2017 od 17. septembra 2018. god.

POTRAŽIVANJE NAKNADE IZMAKLE KORISTI PO ISTEKU UGOVORENOG ROKA ZAKUPA (ČL. 219. ZOO) 07.10.2019.

VLASNIKU OBJEKTA, PO ISTEKU UGOVORENOG ROKA ZAKUPA, VIŠE NE PRIPADA IZNOS ZAKUPNINE IZ TOG UGOVORA VEĆ PRAVO DA POTRAŽUJE NAKNADU IZMAKLE KORISTI U VISINI ZAKUPNINE KOJA BI BILA OSTVARENA IZDAVANJEM POSLOVNE PROSTORIJE SHODNO PROSEČNIM LOKALNIM PRILIKAMA. Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev 1637/2017 od 4. oktobra 2018. god.

DUŠEVNI BOLOVI ZBOG NEOSNOVANOG LIŠENJA SLOBODE (ČL. 584. ZKP I ČL. 200 ZOO) 07.10.2019.

KOD NEOSNOVANOG LIŠENJA SLOBODE, DUŠEVNI BOLOVI PREDSTAVLJAJU JEDINSTVEN VID ŠTETE KOJA OBUHVATA SVE ŠTETNE POSLEDICE NEMATERIJALNE ŠTETE VEZANE ZA LIČNOST OŠTEĆENOG ZBOG POVREDE SLOBODE I PRAVA LIČNOSTI. Visina novčane naknade za nematerijalnu štetu utvrđuje se u smislu odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Naknada nematerijalne štete u smislu navedene zakonske odredbe ima za cilj materijalnu satisfakciju zbog povrede Ustavom zaštićenih slobode i prava ličnosti. Duševni bolovi zbog povrede slobode i prava ličnosti predstavljaju jedinstven vid štete koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neosnovanog lišenja slobode. Naknadu štete sud odmerava uzimajući u obzir sve objektivne i subjektivne okolnosti kao što su dužina trajanja lišenja slobode, težina i priroda krivičnog dela koja je oštećenom stavljena na teret, ugled koji je oštećeni uživao u svojoj životnoj i radnoj sredini, životno doba oštećenog u vreme lišenja slobode, porodično stanje i zanimanje i drugi činioci koji su u konkretnom slučaju uticali na prirodu, težinu i trajanje psihičkih bolova izazvanih lišenjem slobode. Iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, Rev 4899/2018 od 6. februara 2019. god.

USMENO ODBIJANJE PONUDE ANEKSA UGOVORA PRED SVEDOCIMA (ČL. 171., 172. I 179. ZAKONA O RADU) 07.10.2019.

AKO JE ZAPOSLENI PRED SVEDOCIMA PROČITAO PONUDU ZA ZAKLJUČENJE ANEKSA UGOVORA O RADU, IZJAVIO DA ODBIJA DA JE POTPIŠE I PRIMI ANEKS UGOVORA O RADU NA OSNOVU OVE PONUDE A PREDAO IZJAVU U KOJOJ JE NAVEO DA ŽELI DA BUDE RASPOREĐEN NA DRUGO RADNO MESTO, A NE NA RADNO MESTO IZ PONUDE ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O RADU, POSTOJI ZAKONIT RAZLOG ZA OTKAZ UGOVORA O RADU. Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 2452/2017 od 20. juna 2019. god.

Novi Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016) počinje da se primenjuje 1. juna 2017. godine 15.05.2017.

Neke od novina:

- Upravni organ ima obavezu da upozorava učesnike, kada s obzirom na činjenično stanje, sazna ili oceni da u postupku ima osnova za ostvarenje nekog njihovog prava ili pravnog interesa.

- Kada u toku postupka dođe do izmene propisa koji je od značaja za postupanje u upravnoj stvari, organ je dužan o tome informiše stranku.

- Uvodi se obaveza primene mere koja je za stranku povoljnija, ako se time ostvaruje svrha propisa i pod uslovom da nije ugrožen javni interes ili prava trećih lica.

- Uvodi se garantni akt, koji je određen kao pisani akt kojim se organ obavezuje da, na odgovarajući zahtev stranke, donese upravni akt određene sadržine.

- Uvodi se Upravni ugovor, kao ugovor koji zaključuju organ i stranka, kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari i koji ne sme biti protivan javnom interesu i pravima trećih lica.

- Bitna novina se odnosi na jedinstveno upravno mesto, čijim se uvođenjem u Zakon obezbeđuje stranci da dobije sve relevantne informacije, podnese samo jedan zahtev, komunicira samo sa jednim organom i na kraju na tom mestu dobije i odgovarajuće rešenje.

- Prigovor predstavlja novo pravno sredstvo koje se može izjaviti zbog neispunjenja obaveza iz upravnog ugovora, zbog preduzimanja ili nepreduzimanja upravne radnje i zbog načina pružanja javnih usluga.

- Uvedena su i dva potpuno nova razloga za ponavljanje upravnog postupka.

Ovaj zakon donosi novine za sve koji sprovode javne nabavke, odnosno zaštitu prava u postupku javne nabavke, poreski postupak, disciplinski postupak u školama, carinski postupak, eksproprijaciju, postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, postupke u vezi sa planiranjem i izgradnjom, vraćanjem oduzete imovine, ozakonjenjem (legalizacija) objekata i druge postupke koji su po svojoj prirodi upravni postupci.

Mišljenje VKS u vezi obračuna novčane naknade za slučaj nezaposlenosti 14.02.2017.

METODOLOGIJA OBRAČUNA NOVČANE NAKNADE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI (ČL. 69. I 70. ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI I 111. ZAKONA O RADU):

1. novčana naknada za slučaj nezaposlenosti utvrđena na način iz člana 69. zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ne može biti niža od 80% niti viša od 160% od minimalne zarade utvrđene u skladu sa članom 111. stav 2. zakona o radu (princip bruto zarade).

2. o pravu na novčanu naknadu odlučuje se po pravilima upravnog postupka i protiv konačnog rešenja se može voditi upravni spor.

Zarada, minimalna zarada i naknada za slučaj nezaposlenosti definisane zakonima kao bruto kategorije i da je minimalna cena rada, sadržana u strukturi minimalne zarade neto iznos bez poreza i doprinosa. Kod činjenice da je najniži iznos naknade za slučaj nezaposlenosti 80%, a najviši 160% minimalne zarade pravilan je obračun naknade za nezaposlene kada je utvrđen na osnovu člana 111. stav 2. Zakona o radu, prema iznosu minimalne zarade kao bruto iznosa utvrđenog primenom minimalne cene rada sa porezom i svim doprinosima koji terete zaradu. Obračun minimalne naknade za nezaposlene koji bi se vršio prema minimalnoj ceni rada po radnom času bez poreza i doprinosa, ili pripisivanjem samo doprinosa koji terete naknade za nezaposlene je u suprotnosti sa odredbama člana 70.stav 2. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti koji izričito iznos naknade vezuju za minimalnu zaradu kao uporednu, korektivnu i samostalnu kategoriju.

(Pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, br. Spp 14/2016, Spp 17/2016, Spp 18/2016 i Spp 21/2016 utvrđeno na sednici 23. januara 2017. god.)

Radno pravo: 09.02.2017.

RELEVANTAN MOMENAT ZA OCENU ZAKONITOSTI OTKAZA U MOMENTU KORIŠĆENA PORODILJSKOG ODSUSTVA (ČL. 185. I 187. ZAKONA O RADU)

ZAKONITOST OTKAZA UGOVORA O RADU DATOG ZAPOSLENOJ MAJCI U MOMENTU KORIŠĆENJA PORODILJSKOG ODSUSTVA ILI ODSUSTVA RADI NEGE DETETA NE ZAVISI OD RAČUNANJA OTKAZNOG ROKA, ODNOSNO VREMENA PRESTANKA RADNOG ODNOSA U BUDUĆNOSTI. OCENA ZAKONITOSTI VRŠI SE U SKLADU SA PROPISANIM USLOVIMA U MOMENTU DONOŠENJA REŠENJA O OTKAZU UGOVORA O RADU.

Polazeći ot utvđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje otkazu ugovora o radu tužilji zbog prestanka potrebe za njenim radom u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu nezakonito i doneto protivno odredbama člana 187. istog zakona, za vreme trajanja odobrenog porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, čime su povređene i zaštitne odredbe Ustava i Zakona, koje se odnose na prava zaposlene žene i deteta. Zato su usvojeni tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu sa svim aneksima.

Prema odredbi člana 185. Stav 5. Zakona o radu, zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja o otkazu, osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. Taj rok je u osporenom rešenju kojim se tužilji daje otkaz ugovora o radu, vezan za istek porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta (11.07.2015. godine). Do tog vremena odložen je otkazni rok i nastupanje posledice prestanka radnog odnosa. Međutim, zakonitost otkaza ugovora o radu datog zaposlenoj majci u momentu korišćenja porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta ne zavisi od računanja otkaznog roka, odnosno vremena prestanka radnog odnosa u budućnosti. Ocena zakonitosti vrši se u skladu sa propisanim uslovima u momentu donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 567/2015 od 14. jula 2016. god.

Izdvajamo iz sudske prakse: 09.02.2017.

ODLUČIVANJE SUDA KOM RODITELJU ĆE POVERITI RODITELJSKO PRAVO (ČL. 6., 77. I 270. PORODIČNOG ZAKONA)

SUD KOJI ODLUČUJE KOM RODITELJU ĆE POVERITI DETE U SLUČAJU RAZVODA BRAKA, MORA UZETI U OBZIR SVE RELEVANTNE OKOLNOSTI ZAJEDNO, CENEĆI TAKOĐE IZVEŠTAJ NADLEŽNOG CENTRA ZA SOCIJALNI RAD, TE ĆE DETE POVERITI NA SAMOSTALNO VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA VODEĆI RAČUNA O NAJBOLJEM INTERESU DETETA.

Iz obrazloženja:

Neosnovano tužilac osporava odluku kojom je mlt. dete povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Polazeći od smisla i sadržine roditeljskog prava, pravilno je prvostepeni sud, posmatrajući sve relevantne okolnosti zajedno, ceneći izveštaj nadležnog Centra za socijalni rad, poverio dete na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, nalazeći da je takva odluka u najboljem interesu mlt. deteta. Ovakav zaključak prvostepenog suda je motivisan razvojnim potrebama deteta, uzrastom, te činjenicom da dete od prekida zajedničkog života stranaka, živi s majkom. Činjenično je utvrđeno da su oba roditelja podobna da vrše roditeljsko pravo, a razlozi na koje se poziva prvostepeni sud kod odluke da se dete poveri majci, i po stanovištu ovog suda u skladu su s odredbom čl. 77 i čl. 6, Porodičnog zakona, odnosno u najboljem interesu deteta. Okolnosti na koje ukazuje tužilac u žalbi, a koje se odnose na imovinske prilike stranaka i njihove međusobne konfliktne odnose, nisu od uticaja na drukčiji zaključak od onog koji je izveo prvostepeni sud. Navedene okolnosti je nadležni CSR imao u vidu prilikom izrade izveštaja, koji je prvostepeni sud pravilno cenio. Suprotno žalbenim navodima, u toku postupka nije utvrđena roditeljska nepodobnost tužene, kao majke, a zaključak veštaka o tome da tužilac ostavlja utisak veće roditeljske kompetencije, nije od značaja, kod okolnosti da isti veštak nije isključio roditeljske kompentencije majke, a da je CSR ostao kod svojih navoda i datog predloga.

Ispitujući deo odluke o visini doprinosa za dečje izdržavanje, ovaj sud je, imajući u vidu odredbe Porodičnog zakona, kojima se reguliše obaveza roditelja da izdržava maloletno dete, prema kriterijumima koje je sud dužan da ceni, a koji se odnose na mogućnosti i potrebe poverioca, kao i dužnika izdržavanja (čl. 160 PZ), našao da je pravilno odmerena obaveza tuženog na ime doprinosa za izdržavanje mlt. deteta. Ovo iz razloga što je mlt. dete stranaka korisnik dečjeg dodatka, a njene potrebe, koje ovaj sud ceni u iznosu oko 13.000,00 dinara, u odnosu sa visinom doprinosa izdržavanja na koji je obavezan tužilac, ukazuju na zaključak o minimalnoj obavezi tužene. Potrebe deteta su cenjene u skladu s uzrastom, ali i životnim standardom tužioca, koji proizlazi iz prihoda koje ostvaruje lično, kao i domaćinstvo čiji je član. Tužilac je pravilno obavezan da doprinosi izdržavanju mlt. ćerke u mesečnom iznosu od 8.000,00 dinara, a u preostalom iznosu, umanjenom za dečji dodatak, potrebe mlt. deteta će podmirivati majka, sopstvenim prihodima, kao i svakodnevnom brigom o detetu.

Članom 61 st. 1 Porodičnog zakona je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose s roditeljem s kojim ne živi. Prema stanovištu ovog suda, određeni način održavanja ličnih odnosa, odgovara najboljem interesu deteta, koji pored ostalog podrazumeva da dete kontinuirano boravi kod drugog roditelja, osim u delu koji se odnosi na obavezu majke da dete vraća sa adrese oca. Prvostepeni sud je u skladu sa obavezom koju propisuje Porodični zakon, pre donošenja odluke o zaštiti prava deteta zatražio nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva.Navedena dužnost suda ne podrazumeva obavezu da dato mišljenje prihvati. Pravilno se prvostepeni sud vodio standardom najboljeg interesa deteta, odlučujući o vremenskom periodu u kom će detetu biti omogućeno održavanje ličnog odnosa sa ocem, a takvom odlukom se bitno ne odstupa od predloga CSR. Za razliku od navedenog, obaveza majke da dete vraća sa adrese oca nije u interesu deteta. S obzirom na prostornu udaljenost mesta prebivališta mlt. deteta i tužene i prebivališta tužioca, te kod okolnosti da tužilac poseduje automobil, a tužena ne, proizlazi da je u cilju efikasnog održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, prikladnije da otac bude taj koji će dete i odvoditi i vraćati sa jedne na drugu adresu.

Iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 570/2015 od 30. septembra 2016. god.

Skrećemo pažnju: 09.02.2017.

Od 12.02.2017. godine počinje primena Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (Sl.glasnik RS 68/2015)